,,Mislim da je biti usamljen jedno od najgorih osećanja koja neko može da oseti" Intervju sa X-om!

Kako je započela tvoja muzička karijera? Kada se rodila tvoja ljubav prema muzici?

Počeo sam da sviram gitaru, pa pomalo i da pevam, onda sam tokom srednje škole imao nastupe po kafićima i pubovima, pa sam počeo da pišem pesme na engleskom jer nisam imao hrabrosti da pišem na srpskom, pa sam odlučio da objavim jednu pesmu na engleskom ali sam želeo da ostanem anoniman i nazvao sebe "x" međutim svi su znali da sam to ja jer su me pratili samo prijatelji i poznanici, pa mi je taj plan o anonimnosti upropašten, i tako sam gomilao i gomilao pesme i čekao neki "pravi momenat" za njih, ali sam shvatio da moram sam da ga uhvatim, i krenuo da objavljujem na svoj kanal ove godine.

Kako dobijaš inspiraciju za pisanje tekstova?

Pisanje mi je ranije bilo jedini način da izrazim svoje emocije, dugo sam imao problem da kažem kako se osećam povodom bilo čega, i zato sam pisao. U većini slučajeva kada sam inspirisan i kada ne pišem o ličnim osećanjima, osećam se kao da pesma koju pišem već postoji, da je nekako dospela kod mene i da je na meni samo da je zapišem, zabeležim i iznesem, nekada ide toliko jednostavno, dok kada je nešto lično u pitanju, već moram mnogo više da se potrudim i radim na tome jer i dalje postoji ta neka kočnica.

Koju svoju pesmu bi izdvojio kao omiljeno?

Uglavnom su mi omiljene pesme one koje su mi pomogle da prebrodim to o čemu govorim. Kada nešto što napišem, otpevam mnogo puta, nekako mi izgubi značenje, bude mi lakše. "Tišina vodi me do dna" nosi najveći teret sa sobom i definitivno sam joj zahvalan i zato je moj number 1.

Opet se pitam, ,,kad će kraj ovom debaklu?".

Da li si se osećao neuspešno u nekim trenucima? Da li misliš da postoji način da se taj ,,debakl" u glavi prevaziđe?

Neuspeh nije nešto što me je ikad brinulo, usamljenost jeste. Mislim da je biti usamljen jedno od najgorih osećanja koja neko može da oseti. Usamljenost je moj debakl. A način za prevazilaženje bilo kog problema se uglavnom krije u nečemu što ti je najbliže ili u prostorijama u kojima se osećaš kao da si slobodan. Ili u onome što radiš što ti dozvoljava da budeš ti, krije se i u ljudima koji daju smisao tvom životu.

Obzirom da ti se jedna od pesama zove ,,da nemam strah" - da li postoji nešto što te posebno plaši?

Well, sve što može da stane u sobu sa mnom me ni malo ne plaši. Probleme koje mogu da stvorim sam sebi umem sam i da prevaziđem, ali plaši me ono na šta ne mogu da utičem, nešto van te sobe, plaši me zaborav, i plaši me prekasno. Prekasno me najviše plaši, trudim se da budem "on time".

Da li se trudiš da spotovi prate radnju pesama, šalju određenu poruku ili si više za to da budu privlačni za gledanje?

Što se spotova tiče, u zavisnosti od pesme biram da li će video imati priču ili će akcenat biti isključivo na pesmi. Trenutno nisam u mogućnosti da i sam učestvujem u svojim spotovima, ali od sledeće godine će i oni svakako biti na mnogo većem nivou nego dosadašnji.

Tebe smatraju osveženjem na našoj muzičkoj sceni - da li sebe smatraš ,,osveženjem" i kako si uspeo da se stilski ovoliko izdvojiš od ostalih izvođača?

Ne znam za osveženje, to neka drugi sude, ja sam ovde samo da pomognem drugima i sebi, da se povežem sa i da uživam u umetnosti kojoj sam odavno prepušten u potpunosti. Što se stila tiče, samo se trudim da kad izbacim pesmu zaboravim da ona postoji, i koncentrišem se na sledeću, trudim se da svaka pesma bude totalno drugačija od prethodne, i mogu sa sigurnošću da tvrdim da će biti šarenih pesama i žanrova u budućnosti.

Kog muzičara sa naših prostora podržavaš i voliš da slušaš?

Senidah je definitivno moj prvi i jedini izbor, svaka pesma ima dozu neke mistike i dubine, sviđa mi se to. Naravno i zvuk i boja glasa, sve se složilo u nešto što mi jako prija za uho.

Autor: Milana Jovanović