Živimo u doba kada pravimo računare, telefone, robote, istražujemo svemir, a još uvek nemamo ekološku svest. Planeta Zemlja je naš dom, ona nam daje život, a šta mi njoj dajemo za uzvrat? Uništavamo je. Zagadili smo vodu, vazduh, zemlju, ugrozili smo biljke, životinje, pa i sami sebe. Po rekama i jezerima plivaju ostrva od plastičnih ambalaža, konzervi i drugog otpada, otrovne hemikalije slobodno se ulivaju u velike rečne mreže i vodotokove i uništavaju život u njima! U šumama, umesto cveća i zelenila imamo divlje deponije, a ulice su nam preplavljene različitim otpadom koji sebaca u prolazu.
S vremenom smo navikli da živimo u sopstvenom otpadu, ali naša planeta ne može da se navikne na to. Svake godine ljudi poseku ogroman broj šuma i izgrade još veći broj fabrika. Naša planeta počinje da se guši u našim otrovima, a sve zarad naše sebičnosti i pohlepnosti. Ni biljke nisu pošteđene zagađenja, i ako se upravo hranimo njima. Raznim sredstvima polivamo biljke da bi dobili što veći profit, i nismo se tu zaustavili, odlučili smo da se poigramo i sa genima, pa smo dobili genetski modifikovane organizme. U seme biljaka ubačeni su geni životinja, time smo promenili genetski kod biljke i neke njene osobine, ali pored etičkog pitanja koje se nameće, postavlja se i jedno biološko pitanje, kakav uticaj na nas ima konzumiranje GMO hrane? Pristali smo da budemo zamorčići u GMO eksperimentu.
Uz to tu je i oružje koje se koristi za ratove i bombardovanja. Oružje ne ubija samo trenutno, ono svojim otrovima zatruje i vodu i vazduh i zemljište i tako čini mnogo veće zlo nego što se može pretpostaviti. Uništili smo i ozonski omotač, promenil klimu i doveli do povećanja nivoa svetskog mora. Ovi problemi su jasni, ali mi ne želimo da izađemo iz sopstvenezone komfora. Moramo da promenimo svoje navike na bolje, dok još imamo priliku za to i da tako sačuvamo našu planetu Zemlju i sav život na njoj, jer, ne zaboravimo, da za nju nemamo alternativu.
|| Autor teksta: Željko Čorlija ||
Add comment
Comments