Jelena Kosara, mlada glumica koju često možemo videti na malim ekranima, a i takođe na pozorišnoj sceni, ćaskala je sa nama o početku svoje karijere, snimanju serije ,,Sinđelići'', i o mnogo drugim zanimljivim temama, a ako Vas interesuje o čemu smo sve pričale, pročitajte ostatak teksta!
Izvor: @jelena_kosara
Kako je izgledala tvoja prva audicija, i da li si sama donela odluku da se oprobaš kao glumica?
Nekih prvih audicija se možda i ne sećam zato što sam na glumu krenula sa samo 7 godina. Ali čak i u tom periodu bila sam vrlo sigurna u tu svoju odluku, koju su na moju sreću i moji roditelji podržali. Prvi posao koga se sećam je bila reklama za frikom sladoled 2011., ako se ne varam!
Koje su ti najdraže uspomene sa snimanja serije ,,Sinđelići”?
Teško je izdvojiti jednu uspomenu ili jedan doživljaj. Ja nekako volim sve te male trenutke na koje i mi sami zaboravimo, a ostanu negde sa nama. Ali ako bih baš izdvajala posebnu uspomenu, to bi bilo nekoliko puta kada smo snimali van Beograda. Možda zato što je doživljaj kada svi zajedno idemo autobusom sa sve ekipom. Sećam se jednom snimali veći deo epizode na selu, to je inače bio i Brankicin poslednji dan, a ujedno i Gagin rodjendan. Može se pretpostaviti da je bilo prilično emotivno.
Da li ti je bilo teško da uđeš u lik Tereze?
Tereza i ja smo slične u dosta situacija. Obe smo brzoplete, obe imamo problema sa strpljenjem i naravno uvek mislimo da smo u pravu. Sa druge strane, ona je mnogo otvorenija od mene. Deluje mi kao da ima više samopouzdanja, pogotovo kad je reč o momcima. Nekad samu sebe uhvatim u pokušaju da budem malo smirenija i promišljenija ali onda se setim da je to ipak ona i da moram da je pustim da pravi greške, pošto je to jedna od osnovnih crta njenog lika.
Koji bi pozorišni komad u kome si učestvovala izdvojila kao omiljeni i zašto?
I pored svih divnih iskustava sa mladom pozorišnom trupom čiji sam član i sa kojom sam putovala po svetu, odgovor je bez razmišljanja predstava “Majstori Majstori” pozorišta Boško Buha. Sa takvom glumačkom postavom svaki momenat je bio učenje.
Da li misliš da je pozorište potcenjeno i da nije dovoljno posećivano? Da li na svojim predstavama u publici vidiš omladinu ili je publika većinski starija?
Ja sam neko ko pored serija na internetu najviše vremena posveti gledanju komada sa Broadwaya. Samim tim moji stavovi o pozorištu kod nas su mogla bi se reći čudni. Prosto nekad ne mogu da verujem koliko se ne obraća pažnja na promociju pozorišta, ali i ulazak pozorišta u ovo savremeno doba. Tako da donekle mislim da smo i mi umetnici, i svi ljudi koji rade u kulturi, odgovorni za posećenost. Teši me to što je pozorište preživelo mnogo toga pa verujem i da će preživeti prelazak u ovo moderno doba interneta i društvenih mreža.
Da li više uživaš u snimanju filmova i serija ili u pozorišnim komadima?
Definitivno dva drastično drugačija iskustva. Ništa ne može da zameni pozorište i odnos sa publikom. Ali film vam daje mnogo više prostora za sam lik i razvijanje istog.
Da li osim glume imaš još neki hobi?
Da, fotografiju! Uvek sam to obožavala, a u poslednje vreme se trudim da skupljam stare fotoaparate. To i kao što sam malopre rekla Broadway. Fascinirana sam spojem muzike i glume.
Da li si u stalnom kontaktu sa glumačkom ekipom ,,Sinđelića”? Sa kime si najbliža?
Mi se stalno šalimo da smo prava porodica, ali to je stvarno tako. Nemamo neki group chat gde smo svi, ali smo konstantno u kontaktu. Evo u poslednjih par sati sam se čula sa Brankicom, Borisom , Jovanom Milovanović, pa i članovima ekipe. Savetuju me malo oko faksa, došlo je i vreme za to!
Šta bi poručila nekome ko želi da započne svoju glumačku karijeru? Kako napraviti prvi korak?
Uvek kažem da je upornost i rad na sebi najvažniji. Ništa vas neće naučiti kao život i iskustva samo čekaju na vas. Znam dosta ljudi koji su sjajni u poslu, a nisu završili fakultet za to ili ga tek upisuju. I odustajanje nije opcija!
Da li imaš uzora i ko te inspiriše?
Opet se vraćam na strane pozorišne glumce zato što mi se čini da im javnost ne pridaje mnogo pažnje. Ali ljudi poput Barbare Streisand, Patti LuPone, Sutton Foster, Lin-Manuel Mirande i Ben Platta u meni bude emocije koje nisam ni znala da postoje. Svaki put kad vidim neku zvezdu Broadwaya na velikom platnu ili Netflixovoj seriji osećam se kao ponosna mladja sestra. Čudno je, ali ko zna možda svet jednostavno nije spreman za talenat ovih ljudi. New York je srećan što ih ima!
Da li planiraš da se baviš glumom i van granica Srbije?
Mislim da je to donekle i faktor sreće. Ono što sigurno znam je da ma šta da se desi, moja zemlja je meni prioritet i uvek ću pokušavati da pomognem napretku kulture ovde za početak.
Da li maštaš o luksuznom životu američkih glumaca i crvenom tepihu ili te to ne privlači?
Laž bi bila da kažem da ne maštam. Svi mi maštamo. Mada moji snovi se više zasnivaju na tome da radim sa odredjenim ljudima i dobijem šansu da vidim odredjene stvari, malo manje crveni tepih i privatni avioni.
Autor: Milana J. || @milanaajovanovic
Add comment
Comments