Anđela Antić je diplomirani industrijski dizajner na Master studijama za Grafički dizajn, pomoćni asistent profesora na Akademiji na kojoj studira, aktivista i artivista. Upisala je i studije glume na FSU u klasi profesora Irfana Mensura i asistenta Srđana Ivanovića, koje su trenutno na pauzi jer je angažovana u drugoj oblasti umetnosti. Anđela je ćaskala sa nama o svom aktivizmu i artivizmu, a mi se nadamo da ćete uživati.
1. Kako je nastao Pokret "Dođi sebi"?
Pokret "Dođi sebi" je nastao 28. januara 2020. s prvobitnom idejom okupljanja publike oko knjige koju pišem a koja nosi naziv "Paklene godine". S obzirom na to da se knjiga bavi nasiljem nad ženama i u porodici, pomislila sam da bi bilo divno ostaviti traga za sobom ne samo kroz pisanje, dizajn i umetnost, već i kroz neki oblik humanitarnog rada. Međutim, želela sam da izbegnem već utvrđeni i beskonačno mnogo puta ponavljani agresivni pristup ovoj i tako gorućoj temi, pa sam nakon istraživanja i potrebnog nivoa informisanja iz psihološkog ugla, odlučila da napravim stranicu na Instagramu gde ću objavljivati tekstove/modernu poeziju i isečke iz knjige i ilustracije čiji sam autor ja. Već nakon prva 24 sata dogodila se potpuna ekspanzija, Pokret je dobio preko 1000 organskih pratioca, a sve zahvaljujući ideji i podršci koju sam dobila od kolega glumaca, na čelu sa Sandrom Silađev. Godinu dana kasnije, Pokret ima zvanični vebsajt www.dodjisebi.rs, nekoliko saradnika, mrežu kontakata i brojnu zajednicu, zbog koje i zahvaljujući kojoj postojimo.
2. Kako bi objasnila našim čitaocima cilj ove Organizacije?
Pre svega, ogradila bih se time da "Dođi sebi" još uvek nije Organizacija, jer nemamo budžet za to niti smo imali vremena ni prostora zbog aktuelne situacije sa Covidom da se pozabavimo pisanjem projekata i sl. Mi smo kreativan pokret odnosno aktivizam, koji ima za cilj prevenciju nasilja u porodici i nad ženama, a zatim i nasilja u globalu. Pokret je okupio veliki broj ljudi koji svojim interakcijama svakodnevno pomažu rast i razvoj ove ideje, a međusobnom podrškom učvršćujemo postojanje svih odnosa u okviru naše zajednice. Misija nam je da na diskretniji način - kroz kreativu, umetnost i pisanje, a opet vrlo jasno i koncizno podižemo svest o nasilju nad ženama i u porodici bilo kog tipa i oblika, da prodrmamo društvo koje je izgubilo moralni kompas i da se konačno shvati "ko kriv, ko prav". Da se razmisli pre nego se osudi. Da se sasluša pre nego se ućutka. Da bude pravde i zaštite. Da svi dođemo sebi. Vizija je da se jednoga dana razvijemo u Organizaciju sa Fondacijom, koja će biti psiho-fizička pomoć uz adekvatna stručna lica svim ženama, devojkama i devojčicama koje prolaze kroz težak period. Osim toga, Pokret teži ka tome da kroz umetnost i kulturu menja i podiže svest društva u kome živimo. A krajnji cilj jeste da ojačamo sigurnost u državne institucije i osvestimo društvo čiji smo sastavni deo, ne bi li ono postalo srećnije i sigurnije mesto za život. Uz realizovanu viziju o Organizaciji i Fondaciji, cilj Pokreta jeste i istoimena kulturno-umetnička manifestacija, koja će obezbeđivati prihode za Fond za razvoj Pokreta u najširem smislu razvojnih mogućnosti.
3. Takođe, baviš se i umetnošću. Kako dobijaš inspiraciju?
Umetnost je nezaobilazni deo moje ličnosti. Inspiraciju nalazim svuda oko sebe. Ima je u mirisu jutarnje kafe, zracima sunca, pesmama Džonija Štulića, snovima, obližnjem parku, knjigama Mome Kapora, odnosu sa mojim najbližima, na Pinterestu, među mojim prijateljima i poznanicima, u duhu Atine i Turske, kod uspešnih ljudi sa Balkana i širom sveta koje pratim na mrežama, pa čak i u kritičkom mišljenju prema društvu u kome živimo.
4. Uskoro te očekuju i izložbe (...)
Tako je. U sklopu Pokreta "Dođi sebi" pripremam izložbu pod nazivom "Ne boli samo spolja" u saradnji sa DKSG. Izložba će, nadam se, biti spektakularna, iz razloga što pripremam performans uz "žive eksponate" u saradnji sa mojom dragom profesorkom scenskog pokreta sa FSU i prijateljicom - Marinom Bukvički i tamošnjim koleginicama.
Druga izložba će se dogoditi uz artivizam "Atipično" (@at1picno) takođe u saradnji sa DKSG i biće još spektakularnija. Ova izložba nosi naziv "Tako (ni)je ako vam se tako (ne) čini" i osim što se bavi kritikama društva kroz satiričan i jedan nekonvencionalni pristup baš kao i Luiđi Pirandelo po čijem delu izložba i nosi ime, uključili smo u celokupnu ideju i artivizam uopšte AR tehnologiju (Augmented Reality, iliti proširena stvarnost). Ova tehnologija omogućava nam da oživimo svet oko sebe koristeći aplikaciju za mobilni telefon od kog se i tako ne odvajamo, pa se kroz artivizam spremam da patentiram ovu ideju i time zauzmem mesto prve osobe u našoj zemlji koja je na ovaj način donela Augmented Reality u umetnost, kulturu i svakodnevnu upotrebu. Trenutno radim na nekoliko projekata i jedan od njih je recimo izrada majica i dukseva sa printovima od kojih su neki podržani AR tehnologijom pa tako imamo "žive" majice koje su dostupne za prodaju, a u planu i na pomolu za realizaciju u bliskoj i daljoj budćnosti imamo projekte poput razvoja patentirane AR aplikacije za sudelovanje i interakciju na izložbama (između ostalog), AR slikovnicu za decu, itd.
Izložbe su planirane za poslednju nedelju januara. Otvaranje "Atipično" izložbe treba da se dogodi 26. januara u maloj Galeriji DKSG, a otvaranje "Dođi sebi" izložbe 28. januara u velikoj Galeriji, kada je i prvi rođendan Pokreta. Neću više ništa otkrivati, ali ću ovom prilikom pozvati sve ljude koje je ovaj tekst zainteresovao da budu moji gosti tada.
5. Jedan od tvojih radova se trentutno nalazi na izložbi u Atini - kako si uspela da tvoj rad primeti svetska Organizacija?
Da, moj rad "Flying car" se nalazi u virtuelnoj galeriji Organizacije ArtNumber23 koja ima sedište i izložbene prostore u Atini i Londonu. Dogodilo se "slučajno", a služim se navodnicima jer u slučajnosti odavno ne verujem. Prijavila sam se na otvoren poziv za takmičenje jer sam po prirodi neko ko ne preza od izazova i nije mi strano izlaženje iz zone komfora. Tako su među brojnim svetskim imenima oni su izabrali i moje da se nađe na njihovom spisku a moj rad u izložbenom prostoru. Rad se i dalje može pogledati na njihovom zvaničnom sajtu: https://artnumber23.online/ u odeljku Contest III, room 2. Dok čekamo štampani booklet da stigne iz Londona, na Issu platformi se može naći i online katalog.
6. Napisala si i knjigu - šta te je inspirisalo da je napišeš i da li će biti realizovana u štampanom izdanju?
Knjigu "Paklene godine" koju sam već pomenula pišem od 2016. Sazrevala je zajedno sa mnom, a s obzirom na to da je ona moj roman prvenac, nisam želela da pravim krucijalne izmene. Naprotiv, ostavila sam cca 90% prvobitnog sadržaja jer smatram da je i proces važan. Knjiga počinje kao klasičan tinejdž ljubić, ali već kroz nekoliko strana pa sve do kraja biva obogaćena dramom i potkrepljena psihološkim činjenicama i istraživanjima kako o perspektivi žrtve, tako i o perspektivi nasilnika, bavi se međuzavisnim ljudskim odnosima kroz jedan model studije slučaja, proučava balkanski sindrom, itd. Da li se zasniva na istinitim pričama ili je temelj fitkivna ideja - ostaviću čitaocima da presude.
Knjiga će biti realizovana u štampanom izdanju u prvoj polovini 2021. godine.
7. Da li nas očekuje još koji roman?
Da, otkriću da se i nastavak za "Paklene godine" krčka i već imamo naziv - "Raskrsnica". Ova knjiga će se baviti pravnom stranom problematike. Osim toga, pripremamo i zbirku kratkih priča koje ćemo objediniti i objaviti u štampanom formatu. Priče se trenutno mogu naći na sajtu Pokreta u odeljku "Proza".
8. Šta bi, za kraj, poručila mladim ljudima za koje se zalažeš?
Uvek volim da pustim sva svoja dela da pričaju za mene, pa bih tako i u ovoj situaciji želela da sama budem živi primer za sve što bih rekla - red, rad, disciplina, talenat, volja, snaga, upornost, mašta, vera i ambicija su recept za uspeh i lično zadovoljstvo. Zagovaram obrazovanje, dobro kućno vaspitanje, radoznalost i izlaženje iz zone komfora. Negujem svoju multidisciplinarnost i svestranost jer obožavam što nisam rob jednoličnosti i svojim primerom apelujem na omladinu da trigeruje tu osobinu kod sebe jer je zlata vredna, naročito ako delamo kroz neku od sfera dizajna i/ili umetnosti. I verujem da se u Srbiji ipak može lepo živeti, stvarati i raditi ono što se voli, samo treba biti perzistentan i imati dovoljno smelosti za tu ludu vožnju zvanu "Život". Ostanite dosledni sebi i uvek verujte onom svom osećaju ili glasiću iz glave/srca, jer vas on zaista nikada neće prevariti.
Autor: Milana Jovanović
Add comment
Comments